T Чист текст | // Верзија за штампање

Често постављана питања

1. Презентација

1.1. Видео/ла сам твоју презентацију на Аласу. Да ли је она „званичнија“ од ове?

И да и не. Старија јесте, али је ова презентација нека врста „резерве“ у случају да се мојој старој презентацији нешто деси (нпр. ако је администратори уклоне по мом дипломирању). Требало би да буде и озбиљнија. Презентацију на Аласу сам први пут писао са двадесет година, а ову пишем девет година касније.

1.2. Ти баш волиш зелену боју?

Не претерано, али ми свакако лепо делује. Није хладна као плава. Црвена би била превише нападна. Наранџаста, љубичаста, розе и жута су женске боје — не пристају ми. Сива би била досадна. Закључак се сам намеће.

1.3. Зашто не користиш неки систем за „управљање садржајем“ (CMS) или Вики?

Зато што ми је лакше да напишем специјализовани „програм“ у Пехапеу прилагођен мојим потребама него да исправљам постојеће, гломазне програме.

Осим тога, не слажем се са употребом назива CMS, због разлога који су наведени на страници http://www.gnu.org/philosophy/words-to-avoid.sr.html#Content. Ово можда није разлог за некоришћење тих програма, али је вредно помена када се већ прича о њима. Не би их користио ни да се зову другачије.

2. Програми

2.1. Не могу да покренем неке од твојих програма. Како то да урадим?

Пошто је Микрософт коначно одлучио да драстичније измени 8-битни и 16-битни код CP/M-а чијом прерадом је настао ДОС, а самим тим и његова улепшана верзија, Виндовс, за покретање неких програма које сам писао у Паскалу и Асемблеру вам у данашње време треба емулатор ДОС-а, као што је DOSBox.

2.2. Шта је емулатор?

То је програм који омогућава да се оствари функционалност неке друге врсте рачунара, оперативног система или програма. На пример, постоје емулатори рачунара Мекинтош уз помоћ којих је на било ком рачунару могуће покретати програме писане за тај рачунар, или емулатори ДОС-а који омогућавају да се у неком другом оперативном систему покрећу програми писани за ДОС.

3. Дигитална комуникација

3.1. Могу ли да ти пошаљем неке датотеке е-поштом?

Најлепше бих вас молио да то не радите. Још увек сам приморан да од куће користим спору позивну везу, осим када сам на факултету, а чак ни онда није сигурно да ли ће РЛАБ бити слободан за студенте (и бивше студенте). Уосталом, све се може исказати речима у обичном писму, без слика, Пауер поинтових презентација, ПДФ-а и Вордових докумената.

3.2. Порука коју сам ти послао/ла ми се вратила. О чему се ради?

Моја стара адреса на Аласу, са корисничким именом mr99164, се сада завршава на .rs. Ако се порука вратила, онда стара адреса више није важећа, па користите нову, са .rs, или ми пошаљите поруку на адресу са странице „Епошта/email“.

Ако сте поруку која се вратила послали на нову адресу, онда је можда мој налог електронске поште онеспособљен, што је мало вероватно, али ипак могуће. У том случају, нажалост, можете само да пробате да пошаљете поруку поново после пар дана.

3.3. Е-писмо које сам добио/ла од тебе садржи „куке и кваке“. Шта да радим?

Пробајте да промените кодну страницу у којој се приказује писмо на УТФ-8. Ово се у најпопуларнијим програмима за е-пошту ради на сличан начин, на пример у програму Мозила Тандербрд (Mozilla Thunderbird) који ја користим, ово се постиже избором ставке менија View → Character Encoding → Unicode (UTF-8).

Углавном не би требало да буде проблема са популарнијим програмима за е-пошту, мада су ми саговорници пријављивали проблеме са Микрософтовим Аутлуком (Microsoft Outlook). Сервиси за вебпошту на Интернету, као што је Гмејл или Јаху Мејл, имају шаролике степене подршке за текст кодиран УТФ-ом. Ипак, у њима је углавном могуће изабрати кодну страницу, на сличан начин као у програмима за е-пошту, само што се то ради из читача веба.

3.4. Зашто не користиш „Фејсбук“? Њега сви користе.

Можда је то довољан разлог да га не користим. Шалу на страну, немам толико слободног времена да бих га трошио на коментарисање и оцењивање нечијих слика и играње са апликацијама. Ако желите да ми се обратите, пошаљите ми е-писмо.

3.5. Јеси ли чуо за „Википедију“? Придружи нам се и допринеси да се повећа број чланака на српској Википедији!

Да, чуо сам, видео и пробао, и нисам задовољан оним што сам имао прилике да чујем, видим и пробам. Не свиђа ми се идеја да било ко може да прекраја текст који објавим под својим именом, нарочито моје реченице у „разговору“.

Осим тога, Википедија (српска нарочито) је организована као диктатура олигархије администратора који намећу своје нимало неутралне политичке, научне и остале ставове свим осталим ауторима. Независно од тога што се са неким политичким и научним ставовима који су подобни на српској Википедији не слажем, ја то стање у ширем смислу видим као кршење слободе говора, па зато одбијам да активно „доприносим“ тако замишљеном пројекту.

3.6. Брате, могу ли да поставим твој „банер“?

Технички, можете. Али, сасвим друго је питање да ли се ја са тим слажем и да ли то постављање рекламе може користити или штетити мом угледу. Сматрам да ми, уопштено говорећи, не може шкодити постављање везе ка strahinja.org на нечију страницу са везама, али то зависи од контекста.

3.7. Нервоза, политика...

Нисам члан ниједне странке (проверите слободно да ли сам у евиденцији странака чији сматрате да сам члан), нити то намеравам да постанем. Трудим се да избегавам политику кад год је то могуће. Ако намеравате да ми шаљете е-пошту, имајте на уму да ме нечија политичка мишљења било које врсте уопште не интересују.

Нажалост, преко Интернета сам добијао и писма мржње. Претпостављам да су она неизбежна, али бих ипак замолио све којима моја маленкост или мој рад нису по вољи да се уздрже од слања таквих писама и уместо тога притисну на свом „browseru“ дугме Back. Осећаће се лепше и они и ја.

Конструктивна и добронамерна критика је, ипак, добродошла.