SUMF - indeks  
 
Raspored:
 
Razno
 

Novosti

 
 
Bilten - BIT
 
Rokovi
 
  Kapuera  
     
  Dokumenti  
 

Statut

 
 
Program
 
Istorijat
 
Istorija matematike
 
  Organizacija  
 

Organi

 
 
Poslovnik
 
Članovi
 
  Ankete  
 
 
  dizajn:
[strahinja]

 

Grb SUMF
   
  KAPUERA  
  6. oktobar 2001.

Kapuera (Capoeira)

1500. godine, Portugalci, predvođeni istraživačem Pedrom Alvesom Kabralom, došli su u Brazil. Jedna od prvih mera koje su došljaci preduzeli je utamničenje lokalne populacije, brazilskih Indijanaca i njihovo iskorišćavanje kao robovske radne snage na plantažama šećerne repe i pamuka. Iskustvo sa njima je bilo loše, jer su brzo umirali u zarobljeništvu ili bežali ka najbližim indijanskim selima posle čega bi nestajali bez traga. Sa druge strane Atlantika, u Africi, slobodni ljudi i žene su hvatani kao zveri i utovarivani na po zlu čuvene robovske transporte koji su za veliki broj crnaca značili smrt, a za one "srećnije" doživotni gubitak slobode. Tri glavne afričke grupe koje su činile robovsku populaciju u Brazilu bile su :

1.       sudanska grupa, sačinjena od ljudi plemena Joruba kao i onih sa prostora Dahomeja;

2.       gvinejsko-sudanska grupa, sačinjena od Malezijaca i Hausa-ratnika;

3.       Bantu grupa, sačinjena od ratnika i žena plemena Kongo, Kimbunda i Kasandže;

Bantu grupa je upravo koja je donela seme kapuere.

Afrikanci su sa sobom doneli svoju kulturu. Kulturu koja nije zapisivana u knjigama niti čuvana u muzejima, već u telu, umu, srcu i duši. Kultura se prenosila sa oca na sina, kroz stotine generacija. Imali su ritual (condomble), muzički instrument (berimbau), hranu (vatapu) i još puno drugih stvari, a u osnovi - način života.

Počev od 1814. godine, kapuera i svi ostali oblici afričkog kulturnog izraza su stavljeni pod zabranu od strane robovlasnika i njihovih nadzornika na plantažama. Do tog datuma, kultura robova nije potiskivana, jer su robovlasnici mislili da im to daje veću sigurnost od njih. Međutim, posle Napoleonove invazije na Portugal, kralj Dom Jao VI se sklonio u Brazil i stvari su se promenile. Došljaci su shvatili neophodnost uništavanja kulture jednog naroda da bi se njime gospodarilo. Sve je to rezultovalo stavljanjem praktikovanja veštine van zakona 1892. godine.

Zašto je kapuera potisnuta?

Po prvoj teoriji, ona je davala Afrikancima osećaj nacionalnosti i takođe je jačala samopouzdanje kod kapuerista. Ona je pravila male, kompaktne grupe, u kojima su se trenirali opasni i uporni borci. Pritom, kapuera je bila borba "prerušena" u ples da bi mogla da se trenira a da robovlasnici ne budu svesni šta je to stvarno.

Po drugoj teoriji, pleme Mukupa sa juga Angole je imalo ritual inicijacije kada su devojčice postajale žene, prilikom čega su muškarci igrali N'Golo, ili "ples zebri", ratničku ples-borbu. Po ovom izvoru, N'Golo je bio kapuera.

Sa potpisivanjem Zlatnog zakona koji je ukinuo robovlasništvo, 1888. godine, novo-oslobođeni robovi su teško nalazili novo "mesto pod Suncem". Kapuerista sa svojom borbenom veštinom, samopouzdanjem i izraženom individualnošću, ubrzo je utonuo u kriminal a kapuera yajedno sa njim.

U Rio de Žaneiru, gde se kapuera razvila samo kao borba, bande su lutale gradom i terorisale stanovništvo. Međutim, na poluostrvu Bahia se kapuera razvijala kao ritual-ples-borba-igra i berimbau je postao nerazdvojni komandant svakog kruga kapuere. Sve se ovo, ipak odvijalo na skrovitim mestima, jer je kapuera prvim Ustavom Brazila stavljena van zakona.

Na početku XX veka, u Riju je kapuerista bio odmetnik i kriminalac, jer je bio espert u korišćenju nožnih udaraca (golpes), košenja (rasteiras) i udaraca glavom (cabecadas), kao i u korišćenju hladnog oružja. U Recifeu, kapuera je postala vezana za lokalne muzičke grupe. Na poluostrvu Bahia je veština kapuere odolela kriminalu, jer je poluostrvo bilo na marginama političkog života Brazila.

Ipak, dve centralne figure kapuere u XX veku bili su Mestre Pastinha i Mestre Bimba. Ove dve ličnosti su toliko važne za istoriju kapuere da su oni sa celim mitom, koji je ispreden oko njih, na neki način, preci svih kapuerista.

Kako se danas igra kapuera?

 

Obično počinje tako što orkestar (bateria) kreće da svira instrumente i to: muzički luk sa metalnom strunom (berimabu), konga (atabaque), daire (pandeiro) i zvonce (agogo).

Muzičari su locirani na "stopalu" kruga zvanog "hoda", koji se sastoji od učesnika (kapuerista i muzičara) koji čuče i kleče. Muzičari mogu samo da sviraju, ili da pevaju pesme koje su na portugalskom jeziku. Kapueristi ulaze u igru sa stopala hode. Jednom kada uđu u krug, dva igrača (kapuerista) se nadmeću u igri koja se može definisati kao "šah sa mišićima", koristeći ceo raskošni repertoar kapuere koji uključuje nožne udarce, stojeve na rukama i glavi, skokove, premete i druge tehnike. Igre mogu biti prijateljske, opuštene, ali kada se dvojica iskusnih kapuerista sretnu, može da se zaigra i vrlo opasan "ples". Muzika ima veliku ulogu u igri. Tip igre koja će se igrati, njena brzina i jačina, zavisi od ritma koji se svira kao i od reči pesme. Pesme se menjaju u zavisnosti od događaja u krugu i vrlo često "vlasnik" kruga (mestre, ili contramestre) koristi stihove da upozori igrače da bi nešto trebalo da se promeni u igri.

Zbog svoje specifičnosti, duha slobode koji je prati, neverovatne realnosti i lakoće kojom kapueristi izvode poteze, koje mnogi smatraju vratolomnim, kapuera je stekla mnogo obožavalaca. Ona nije samo kombinacija plesa i borilačkih veština, već i muzike, kulture, istorije i mudrosti života. Svaki kapuerista mora da nauči da balansira fizički i mentalno. On mora da zna da svira mnogo instrumenata i da peva. U krugu on može biti najgori neprijatelj, ali je zato van njega pravi prijatelj. Zato ne zaboravite:

Kapuerista je istoričar.

Kapuerista je mudar.

Kapuerista je slobodan.

Miloš Đurić
Srđan Budimir

 Kliknite ovde za slike sa treninga koje organizuje SUMF...


sumf@alas.matf.bg.ac.yu